Dragan Đilas: Izlazimo na izbore sa onim u šta verujemo
Epizode
Imamo vlast koja je za 14 godina uništila sve vrednosti, normalan politički život i koja je sada dobila odgovor kroz specifičan pokret dok su se ljudi koji se bave politikom u nekim strankama našli u poziciji kakva se do sada nije dešavala. To je u razgovoru sa voditeljem Zoranom Panovićem rekao Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde koja na izbore, pod rednim brojem 9 izlazi u koaliciji sa partijama Srbija Centar (Srce) i pokretom Solidarnost a pod nazivom “Evropska Srbija”.
Više nije važno da li tražite istinu od nekog, važno je samo da li je vaš ili nije vaš. Više ne pitate nikog da li je dobar čovek, već da li pripada nama ili onom drugom taboru. Takva situacija stvarno nikada nije bila od uvođene višestranačja do danas – kaže u razgovoru sa voditeljem Zoranom Panovićem za predizbornih “Pola sata Demostata” nosilac manjinske liste “Rasim Ljajić – ljudski (Sandžačka demokratska partija – Crnogorska demokratska partija)”.
Socijalisička partija Srbije samostalno izlazi na izbore a opsesija javnosti vrti se oko pitanja hoće li preći cenzus, da li će doći do frakcijskog raslojavanja, koliki je njen koalicioni potencijal i kakvu će politiku voditi. Predsednik SPS-a i nosilac liste “Ivica Dačić – faktor stabilnosti” je u razgovoru sa voditeljem Zoranom Panovićem, gostujući u predizbornih “Pola sata Demostata” rekao da taj narativ ukazuje na značaj te partije.
Studentski pokret i zborovi građana kao novi akteri na političkoj i društvenoj sceni Srbije doneli su promene na svim poljima a pre svega novu energiju i inicijativu koja u proteklih par godina nije postojala, ili bar ne u tolikoj meri. Pokazali su da postoji velika motivacija i želja ljudi, pre svega u lokalnim, manjim sredinama, da se samoorganizuju, udruže i rešavaju pitanja i probleme koji direktno utiču na njihove živote. To za podkast “Pola sata Demostata”, u razgovoru sa voditeljkom Mirjanom Stevanović, kaže Bojana Džulović, projektna menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ).
Svaki javni servis bi trebalo da bude oko i uho građana, da im daje blagovremene, potpune, tačne, istinite informacije o onome što se događa i što se odnosi na njihov život. Ako postavimo pitanje da li je naš javni servis, Radio Televizija Srbije (RTS) ispunio tu funkciju u poslednje vreme, ne bismo mogli da damo pozitivnu ocenu – izjavila je Neda Todorović, profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji.
Samit EU-Zapadni Balkan u Tivtu, kome su prisustvovali zvaničnici Evropske unije i lideri njenih najvećih zemalja, ima ogroman značaj za region i za domaćina, Crnu Goru koja je dobila i okvirni datum ulaska u EU – 2028. godinu. Ali, vrlo nesrećan i ružan događaj sa iznajmljenim čarter letom i sumnjivim licima velika je ljaga na ugled Srbije, ocenila je dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević u podkastu “Razgovor u Demostatu”.
Samit EU-Zapadni Balkan u Tivtu, kome su prisustvovali zvaničnici Evropske unije i lideri njenih najvećih zemalja, ima ogroman značaj za region i za domaćina, Crnu Goru koja je dobila i okvirni datum ulaska u EU – 2028. godinu. Ali, vrlo nesrećan i ružan događaj sa iznajmljenim čarter letom i sumnjivim licima velika je ljaga na ugled Srbije, ocenila je dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević u podkastu “Razgovor u Demostatu”.
Radnici dobro pamte šta im se dogodilo u proteklom periodu: ratovi, inflacija, otimačina njihove imovine kroz privatizaciju, gubitak radnih mesta a onda kontinuirana degradacija radnih prava kroz večite tržišne reforme, koje se nikada ne završavaju i nikada ne donesu rezultat – rekao je Nikola Tamburkovski, politikolog i istraživač u oblasti radnih prava i sindikalnog organizovanja, gostujući u podkastu “Pola sata Demostata”.
“Smatramo da je neophodno da Srbija vodi unutrašnji dijalog, budući da će, dokle god društvo ostaje ovako polarizovano i dokle god postoji percepcija da mediji moraju pripadati određenim političkim grupama, kao i nerazumevanje uloge nezavisnih i kritičkih medija kao temeljnog stuba demokratije, biti veoma teško ostvariti napredak. Zbog toga se o ovim pitanjima intenzivno razgovara kako među državama članicama Evropske unije, tako i u okviru Evropske komisije i u Briselu, pri čemu smatram da je poruka već vrlo jasno poslata, što se vidi i iz izjava komesarke Kos“, rekao je ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Martajn Elhersma u emisiji „Pola sata Demostatata“.
U leto 2024. časopis “Nature” je u svojoj publikaciji “Scientific reports” objavio studiju osam srpskih naučnika pod nazivom “Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji”. Mesec dana kasnije profesori Rudarsko geološkog i Mašinskog fakulteta kao i glavni naučnik Rio Tinta, osporili su neke teze iz tog rada i zatražili njegovu ispravku ili povlačenje. Časopis je odbio povlačenje ali je zatražio da se izvrše tehničke ispravke u tekstu, nakon čega se smatralo da je rad prihvaćen kao naučni doprinos u toj oblasti. Međutim, nije se na tome završilo. Šta se posle toga dešavalo, u podkastu “Pola sata Demostata” objasnili su profesor Branislav Simonović, dugogodišnji direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju i naučni saradnik za zaštitu životne sredine, sada u penziji i profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta.
Za Demostat je govorio Peter Bajer, poslanik vladajuće CDU u Bundestagu, izvestilac Odbora za spoljne poslove za Zapadni Balkan.
Svaki rat je ogromna katastrofa, ogroman zločin, a ničim izazvana i nepravedna ruska agresija na Ukrajinu je ogromna greška njihovog rukovodstva – rekao je novi amabasador Ukrajine u Srbiji, Oleksandar Litvinenko za podkast “Pola sata Demostata.
Ako se posmatra period od uvođenja višestanačja, Srbija se u poslednjih više od godinu dana, od pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi, nalazi u jednoj od najozbiljnijih društvenih kriza tokom koje je koalicioni mehanizam vlasti duboko zašao u palijativnu fazu. Ali, režim to ne želi da prizna i dostojanstveno ode kroz vanredne parlamentarne izbore. Pokušava da po svaku cenu produži opstanak do nekog imaginarnog roka, najverovatnije do trenutka kada se potroše sredstva namenjena za projekat EXPO, tih 18 milijardi evra za koliko se Srbija zadužila. To u razgovoru sa Zoranom Panovićem u podkastu “Pola sata Demostata” kaže Cvijetin Milivojević, politikolog.
Fond za Zapadni Balkan, mehanizam koji podstiče saradnju i dobre odnose između članica, zemalja regiona, osnovan je 2015, ali je puni kapacitet ostvario dve godine kasnije. Uz pomoć Fonda razvijaju se prekogranični projekti u svim oblastima od kulture, edukacije, održivog razvoja, organizacija civilnog društva, muzeja… Sedište Fonda je u Tirani, a finansira se sredstvima zemalja članice među kojima je i Srbija, ali i donacijama iz Evropske unije, Švajcarske i drugih fondova. To je u razgovoru sa voditeljkom Tamarom Bajčić u podkastu ,,Pola sata Demostata” rekao programski menadžer Fonda Uroš Čitaković.
Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Ursulom fon der Lajen i Antoniom Koštom u Briselu (10. decembra) nastavak je posete predsednice Evropske komisije (EK) Beogradu (15. oktobra), a cilj je bio da se sagleda dokle se stiglo u reformskom i u procesu pristupanja. To je u razgovoru sa voditeljkom Tamarom Bajčić za podkast “Pola sata Demostata” izjavio ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat.
Kako se danas, pod teretom rata, živi u Ukrajini? Kakav je to rat i zašto se uopšte vodi? Kako Ukrajinci vide mirovnu inicijativu američkog predsednika Donalda Trampa? Koliko je primer Kosova bitan za razumevanje rata u Ukrajini? To su samo neke teme o kojima je u emisiji “Pola sata Demostata” sa voditeljkom Tamarom Bajčić razgovarao Oleksandr Levčenko, spoljnopolitički analitičar, ambasador i diplomata.
U želji da razjasni dileme iz ambicioznog Zelenog plana vezane za nove tehnologije, obnovljive izvore, skladištenje energije i usporavanje klimatskih promena, Demostat je razgovore sa stručnjacima i naučnicima suprotstavio propagandi i dezinformacijama koje vladaju u tim oblastima. Tako je gost Tamare Bajčić u podkastu ,,Pola sata Demostata” bio profesor Mihael Tost, šef katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa na Univerzitetu Montan u Leobenu u Austriji.
Poštovanje ljudskih prava u Srbiji je na niskom nivou. Iako imamo idealan normativni okvir, Ustav, zakone, institucije poput Zaštitnika građana, Poverenika za ravnopravnost, ne možemo biti zadovoljni stanjem, što potvrđuju realni podaci i istraživanja, rekao je u podkastu “Pola sata Demostata” direktor Instituta društvenih nauka Goran Bašić.
Trenutna kretanja u svetu koja mnogi nazivaju ne samo turbulentnim nego i tektonskim pomeranjima, najpre se reflektuju na globalnu ekonomiju. Profesor Nikola Seneši, investicioni konsultant koji je bio gost podkasta “Pola sata Demostata” tvrdi da je to faza u kojoj svet nema mogućnosti da evolutivno reši probleme.
Kuda vode studentski i građanski protesti koji već deset meseci potresaju Srbiju? Kako je vlast reagovala, da li studenti i opozicija mogu i treba li da se ujedine, da li su izbori rešenje? Da li buduće događaje opredeljuje mentalitet građana, gde su koreni istorijskih grešaka i čemu nas uče slični događaji iz prošlosti? O tim i ostalim aktuelnim temama razgovaralo se u drugoj po redu emisiji Razgovor a gosti Zorana Panovića, programskog direktora Demostata bili su profesor psihologije Žarko Korać, profesor socijalne psihologije Dragan Popadić i sociolog, glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović.
Dešavanja u Srbiji tokom poslednjih deset meseci su pobuna cele jedne nove generacije. Započela je još 2020. i 2021. godine i to nije protest samo protiv jednog čoveka već protiv sistema, kaže u podkastu “Pola sata Demostata” Savo Manojlović, prvi čovek pokreta Kreni-Promeni.
Srbija i Ujedinjeno Kraljevstvo imaju dugu tradiciju vojne saradnje a glavne oblasti sada su vojna medicina, obrazovanje i saradnja vojnih orkestara, kaže vojni ataše Velike Britanije u Srbiji, pukovinik Džonatan Vilijamson. On u razgovoru koji je na odličnom srpskom jeziku vodio sa Tamarom Bajčić za podkast “Pola sata Demostata” dodaje da su sada srpski i britanski vojnici angažovani zajedno u misiji na Kipru.
Serijom razgovora koju je pokrenuo, Demostat upotpunjuje istraživanje javnog mnenja u Srbiji započeto u aprilu ove godine a posvećeno razumevanju fenomena studentskih protesta. Dijalog koji je na tu temu otvoren, programski direktor Demostata Zoran Panović vodio je sa glavnim istraživačem Demostata, sociologom Srećkom Mihailovićem, dok je ispred istraživačkog tima psihološkinja Sara Kalember razgovarala sa studentkinjama psihologije Milicom Mandić i Minom Despotović koje su sprovodile anketu među svojim kolegama.
Više nego ikada, potrebno nam je novinarstvo. Čak i kada ne govorimo o primerima govora mržnje ili o propagandi već samo o nerelevantnim sadržajima koji služe za odvraćanje pažnje, potrebno nam je profesionalno i nezavisno novinarstvo kako bismo imali saznanja o tome ko nama vlada, ko donosi odluke u društvu u kome živimo. Ali, kvalitetni sadržaji sve teže ulaze u našu sliku okruženja, sve su manje deo naše medijske svakodnevnice - ocenila je u razgovoru za podkast ,,Pola sata Demostata” dr Tanja Kerševan, bivša državna sekretarka za kulturu i medije u Vladi Slovenije, dugogodišnja regulatorka medija u Sloveniji, sadašnja istraživačica i predavačica na Fakultetu za društvene nauke Univerziteta u Ljubljani. Autorka i voditeljka: Tamara Bajčić Gošća: Dr Tanja Kerševan, istraživačica i predavačica Univerziteta u Ljubljani Urednik: Milomir Mandić
Već decenijama, bilateralni odnosi između Srbije i Norveške veoma su dobri, kaže u podkastu ,,Pola sata Demostata” ambasadorka Kraljevine Norveške u Republici Srbiji, gospođa Kristin Melsom. Ona je u razgovoru sa Tamarom Bajčić naglasila da je trenutno najponosnija na podršku svoje zemlje procesu evropskih integracija Srbije, ali i da Evropa danas nije ista kao 90-ih. Autorka i voditeljka: Tamara Bajčić Gošća: Kristin Melsom, ambasadorka Kraljevine Norveške u Srbiji Urednik: Milomir Mandić
Ovo je opasan trenutak u kome svet ulazi u novu fazu nadmetanja velikih sila. Neki to nazivaju novim Hladnim ratom između SAD i Kine, ali sukob se ne odvija samo na toj relaciji jer SAD ima mnogo saveznika i partnera na svojoj strani. Evropska unija je Kinu nazvala sistemskim rivalom, zbog njenog agresivnog ponašanja zemlje Azije poput Japana, Australije, Filipina postaju sve zabrinutije i mislim da je ceo slobodni svet s jedne strane, a Kina i nekoliko njenih prijatelja s druge strane – kaže Metju Kronig, američki politikolog i strateg, trenutno potpredsednik Atlantskog saveta i profesor na Odeljenju za vladu u Školi za spoljne poslove na Univerzitetu Džordžtaun.
O avionima “Rafal” ne treba govoriti samo u komercijalnom kontekstu. Oni predstavljaju stratešku prekretnicu. Srbija i Francuska će u narednih 40 godina raditi zajedno, razvijati zajedničku operativnu viziju, razmenjivati iskustva u oblasti aeronautike i jačati interoperabilnost - ističe Pukovnik Pjer Deže, vojni ataše Republike Francuske u Srbiji i dodaje da se saradnja nastaviti i produbiti a Srbija će se približiti ne samo Francuskoj, već i zapadnim zemljama što smatra ključnim trenutkom.
Do 2023. godine u Švedskoj je vladalo uverenje da neće u skorije vreme ući u Alijansu, ali stvari su se odvijale veoma brzo i geopolitičke okolnosti su promenile taj stav – kaže u podkastu “Pola sata Demostata” ambasadorka Kraljevine Švedske u Republici Srbiji gospođa Šarlot Samelin.
Manifestacija “Zelena nedelja”, koja se održava širom Evropske unije ali i u Srbiji, bila je povod da voditeljka Tamara Bajčić pozove u podkast “Pola sata Demostata” novinarku Draganu Živojinović, autorku serijala “Zelena Evropa” koja se već treću godinu emituje na Drugom programu RTS-a.
Šta se u globalnoj ekonomiji promenilo posle tektonskih poremećaja koje je u prethodnih pet godina izazvala pandemija, rat u Ukrajini, pokidani lanci snabdevanja, energetska kriza…? Da li je proces globalizacije odradio svoju misiju? Koja je pozicija Srbije na listi kritičnih sirovina neophodnih u petoj industrijskoj revoluciji? O tim temama u podkastu ,,Pola sata Demostata” razgovarala je Mirjana Stevanović sa dugogodišnjim ekonomskim novinarom Mišom Brkićem.
Ne verujem da su bez promene u vlasti mogući pošteni uslovi, odnosno ako opozicija i eventualno neke druge opozicione strukture kao što su studenti, ne budu imali upliva u taj proces. Da uprostimo, kad su u pitanju izbori, nije bitno pravosuđe, policija, vojska i slično. Bitne su dve stvari: mediji i birački spisak. I privremana vlada je za to najbolje rešenje.
Evropska unija će u najavljenim razgovorima sa Kinom o uslovima trgovinske razmene imati bolju poziciju ukoliko bolje zaokruži svoje lance snabdevanja i podrži ubrzanu realizaciju 47 strateških projekata. Da li će, u tom svetlu, na proširenu listu za podršku ući i projekat ,,Jadar” niko za sada sa sigurnošću ne može da kaže, ali je jasno da zemlje Evrope neće odustati od ekoloških standarda, rekao je u podkastu ,,Pola sata Demostata” bivši ministar spoljnih poslova Srbije Goran Svilanović.
“Teško je nabrojati sve promene koje su u ovih šest meseci demonstracija i protesta doneli studenti i ne mali broj građana koji su im se pridružili. Ako treba izabrati glavni doprinos, to bi bila činjenica da su uspeli da naprave relativno jedinstvo nespojivog u poređenju sa opozicijom u Srbiji koja ni u jednom trenutku od 2000-te naovamo nije uspela da se na političkom planu ujedini i suprotstavi partijama na vlasti”. To je u razgovoru sa Zoranom Panovićem za podkast “Pola sata Demostata” rekao glavni istraživač Demostata, sociolog Srećko Mihailović.
Javno mnjenje u Srbiji i dalje je u velikoj meri skeptično prema NATO-u, posebno zbog dugotrajnog osećaja gorčine u vezi sa sukobom na Kosovu., ocenio je u podkastu “Pola sata Demostata” ambasador Bugarske u Srbiji Petko Dojkov.
Više od šest meseci prošlo je od prvih studentskih blokada, a protesti ne jenjavaju. Sve je veći krug građana koji podržavaju bunt mladih. O očekivanjima, atmosferi, novim zahtevima i do sada postignutim ciljevima u “Pola sata Demostata” razgovarala je Sara Kalember sa studentkinjom i studentom Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Prošle godine Srbija i Finska obeležile su 95 godina od uspostavljanja diplomatskih predstavništava a amabasador te zemlje u Beogradu, Niklas Lindkvist ocenjuje da su odnosi, na pragu stogodišnjice, veoma dobri.
Italija i Srbija imaju imaju izuzetne bileteralne odnose koji se razvijaju na osnovu strateškog partnerstva uspostavljenog 2009. godine. Poseban zamah saradnja je dobila u poslednje dve godine, dolaskom nove italijanske vlade koja je odlučila da ponovo investira u region Zapadnog Balkana i unapredi politički dijalog između dve zemlje, kaže u reazgovoru sa Tamarom Bajčić za podkast “Pola sata Demostata” ambasador Republike Italije u Srbiji, Luka Gori.
Studenti su prepoznali da postoji problem u društvu, da su nam institucije okupirane, uzurpirane od strane jednog čoveka, rekla je u podkastu “Pola sata Demostata” profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, sociološkinja Milica Vesković Anđelković.
Odnosi između Češke i Srbije imaju dugu tradiciju, ona seže 200 godina unazad, iz vremena Čehoslovačke i Austrije a počela je uspostavljanjem saradnje između poljoprivrednika koji su se međusobno pomagali, kaže ambasador Češke Republike u Beogradu Jan Bondi u razgovoru za potkast “Pola sata Demostata” koji je vodila Tamara Bajčić.
Strahinja sa Mašinskog i Đorđe sa Elektrotehničkog fakulteta gostovali su u podkastu “Pola sata Demostata”
Vučić je preuzeo od mene četiri stuba spoljne politike ali je u tom preuzimanju izgubio fundamentalni značaj, rekao je Boris Tadić, bivši predsednik Srbije a sada predsednik Socijaldemokratske stranke Srbije u emisiji Pola sata Demostata.
Gde ide svet i gde je Srbija u odnosu na taj svet? Šta je doneo globalizam i zašto se povlači sa trona svetske ideologije? Da li još uvek živimo u antibirokratskoj revoluciji iz 90-ih? Ko je sproveo revoluciju a šta je bila kontrarevolucija? Ko čini novu elitu? Koji je ekonomski model Srbije? O tim i drugim temama u emisiji “Pola sata Demostata” govorio je profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miodrag Zec.
To što u ovako dramatičnom trenutku RTS ignoriše ono što se dešava “pod prozorom” i u životima svih nas je najbolji pokazatelj koliko on ne obavlja svoju ulogu javnog servisa, rekla je profesorka Fakulteta političkih nauka, Snježana Milivojević u emisiji “Pola sata Demostata”
Kao društvo ušli smo u neko stanje paroksizma u kome nismo više znali na koju stranu će da se izliju loše stvari. Ne mogu da sedim na predavanjima, da se pravim kako je sve u redu, dok u isto vreme tuku mog kolegu ispred fakulteta – objašnjava Valerija, studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u podkastu “Pola sata Demostata” razlog zbog koga je ušla u blokade i proteste. Ona u razgovoru sa psihološkinjom Sarom Kalember, ističe da su blokade najbolji način borbe koji su mogli da odaberu kako bi se glas studenata čuo. Njena koleginica sa Fakulteta primenjene umetnosti, Maša, kaže da se od prvog plenuma razvio osećaj odgovornosti, energije, zajedništva u borbi za bolje sutra.
Dok traje pobuna naroda predvođena studentima, blokade, demonstracije, štrajkovi – nema nikakvog smisla da zaseda Skupština Srbije i Stranka slobode i pravde (SSP) ne vidi u ovom trenutku ni jedan razlog da učestvuje na sednici koju je predsednica Skupštine Ana Brnabić zakazala za 4. mart. To u podkastu “Pola sata Demostata” kaže Dragan Đilas, predsednik SSP-a.
Kako se organizuju protesti, šta studente motiviše da iz dana u dan učestvuju u blokadama, rizikuju u šetnjama a za svoje ideale i ideje bore na fakultetskim plenumima? Kakve promene očekuju? Kako podnose neizvesnost i zašto pitanje “bojite li se osvete vlasti” ne bi smelo da se postavlja u uređenoj, pravnoj državi? Na ta pitanja u razgovoru sa psihološkinjom Sarom Kalember u podkastu “Pola sata Demostata” govore dve studentkinje, Tijana Knežević sa Pravnog i Sofija Perić sa Fakulteta političkih nauka.
Šta motiviše studente da već nedeljama drže blokirane fakultete i organizuju proteste kojima se svakog dana pridružuje sve više građana? Zašto su njihovi zahtevi kojima traže pravdu za nastradale u rušenju nadstrešnice ispred zgrade železničke stanice u Novom Sadu, pokrenuli demonstracije koje su svakog dana sve masovnije? Da li se plaše osvete vlasti, kako izdržavaju pritiske i fizičke napade, čemu se nadaju? O tome je sa studentkinjom Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu i studentom Filozofskog fakulteta (FF) UB u “Pola sata Demostata” razgovarala psihološkinja Sara Kalember.
Savetodavni referendum je jedna reciklirana ideja koju je predsednik Aleksandar Vučić više puta pominjao. Ali, sada je fino precizirana što verovatno promiče uhu onih koji nisu pravnici, jer je ranije govorio o referendumu o opozivu, što u Ustavu ne postoji - kaže u emisiji “Pola sata Demostata” Miodrag Jovanović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i jedan od osnivača Proglasa. Sa njim je razgovarao programski direktor Demostata Zoran Panović.
Ambasador Ukrajine u Srbiji, Volodimir Tolkač, u emisiji Pola sata Demostata govorio je o ključnim izazovima sa kojima se suočava Ukrajina danas, očekivanjima od pobede Trampa, o “Formuli mira” kao osnovi za pregovore o okončanju rata, ali i o saradnji sa NATO savezom, podršci i pomoći koje Srbija pruža Ukrajini i budućoj saradnji dve zemlje. Autorka i voditeljka: Tamara Bajčić Gost: Volodimir Tolkač, ambasador Ukrajine u Srbiji Urednik: Milomir Mandić
Demostatov Novogodisnji razgovor: Zoran Panović i Srećko Mihailović Autor i voditelj: Zoran Panović Gost:Srećko Mihailović Urednik: Milomir Mandić
