Ova situacija

I ove nedelje izvorna postava podkasta „Ova situacija“ – Sloba Georgijev, Željko Bodrožić i Filip Švarm – analizira, komentariše i, kao i uvek, postavlja nezgodna pitanja.Ovoga puta razgovaraju o završetku sage o prodaji United Media i o tome šta bi novi vlasnik mogao da uradi sa ovim medijima. Da li se zaista spremaju izbori u oktobru, šta bi oni mogli da donesu opoziciji i građanima, a šta Aleksandru Vučiću donosi kampanja koja je u jeku?Podkast "Ova situacija" možete podržati na ovom linku: https://buymeacoffee.com/vreme

Kuda idemo i čemu se nadamo dok Srbija gori u svakom smislu pita se izvorna postava podkasta "Ova situacija" u sastavu Sloba Georgijev, Željko Bodrožić i Filip Švarm.Pitaju se i gde je nestao direktor policije, ko zaista upravlja policijom, zašto ta policija ne može da zaštiti građane Srbije i dokle će ovako razvaljena država iole funkcionisati?Podkast "Ova situacija" možete podržati na ovom linku: https://buymeacoffee.com/vremeLabel and copyright: N.P. Vreme

U novoj epizodi podkasta „Ova situacija“, predsednik Bodrožić, Filip Švarm i Vuk Cvijić objašnjavaju i tumače recentne događaje u pregrejanoj Srbiji.Analiziraju pozadinu slučaja Veselina Milića i šta on otkriva o sprezi policije, politike i kriminala u Srbiji. Od kontradiktornosti u istrazi ubistva na Senjaku, preko uloge tajnih službi, do šokantnih detalja iz Sky prepiski koji se tiču Nemanje Vidića i Slaviše Kokeze – istražujemo kako je bezbednosni sektor postao servis za interese klanova.

U novoj epizodi podkasta „Ova situacija“, standardna postava koju čine Filip Švarm, Slobodan Georgiev i Željko Bodrožić analizira aktuelne političke i društvene događaje u Srbiji. Glavne teme su najave ostavke Aleksandra Vučića, taktike zbunjivanja javnosti, stanje u opoziciji i studentski pokreti. Pored političkih previranja, autori se osvrću i na situaciju u srpskom fudbalu kroz prizmu Nemanje Vidića i aktuelnog Mundijala, analizirajući širi kontekst društvene krize i nade za promene.

Srđan Gagić govori o načinu na koji stvara, o tome kako pesma nastaje i kako se, potom, tiumači, te da li tumačenje autora pesme vredi više od tumačenja onoga ko je nije stvorio. Poseban segment posvećen je tome šta to znači dom? Da li se, što kaže Tomas Vulf, uopšte možeš vratiti kući (ako jednom iz nje odeš) i da li je dom prostor u kojem živiš, ili je to prostor koji čovek nosi u sebi.

Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o korišćenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija".

U novoj epizodi podkasta "Ova situacija" Draža Petrović, Andrej Ivanji i Filip Švarm i ove nedelje smatraju i ukazuju, pitajući se hoće li i kad biti izbora, šta je plan vlasti, a šta opozicije.

U novoj epizodi podkasta "Ova situacija" Jelena Obućina, Andrej Ivanji i Filip Švarm analizraju burne događaje iz prethodnih sedam dana: ko je naredio desant na Tivat, ko od toga ima štetu, a ko korist, a šta pokazuje novi razvoj događaja u istrazi u vezi sa mafijaškim ubistvom u restoranu 27 i ulogom Veselina Milića u tom događaju.

Pisac, pesnik i prevodilac Bojan Savić Ostojić govori o (nagrađenom) romanu "Lusi", ali i prethodnim svojim romanima "Punkt", "Nema oaze", "Ništa nije ničije", "Varvarin u Evropi" i "Vreme vode". Kako su nastajale višesmislenosti u "Lusi", na koji način je gradski kontekst određivao ambijent romana, koliki je udeo stvarnosti u pisanju. Potom, zbog čega je pisac napustio onaj tok koji je započeo u zapaženim romanima "Ništa nije ničije" i "Varvarin u Evropi" i ponudio drugu formu koja se, posle "Vremena vode" u novom romanu "Lusi" ponovo menja. Najzad, u kojoj meri je iskustvo pesništva uticalo na pisanje u prozi.

Događajii se nižu kao na traci, politička kriza trese svaku poru društva, vlas nastavlja sa šibicarnjem, politikom vrdanja i jeftinim trikovima, šta nas sve čeka i kud ovo vodi komentarišu Filip Švarm, Sloba Georgijev i predsednik Bodrožić u novoj epizodi podkasta "Ova situacija".

O velikom skuput građana 23. maja, slučaju ubistva na Senjaku, Vučićevoj poseti Kini i raznim drugim fenomenima razgovaraju Filip Švarm, Sloba Georgijev, i Andrej Ivanji u novoj epizodi podkasta "Ova situacija".

Posle izdavanja dvostrukog albuma i koncerta u MTS dvorani u Beogradu, Nenad Marić govori o svom muzičkom putu, o tome kako se rađa pesma, o vezi slikarstva, pisanja, muzike, o saradnji sa bratom, o stanju u muzičkoj produkciji, o iskrenosti i strasti u muzici.

Od vremena kovida kad je govorio da će nam groblja biti mala, do danas, Aleksandar Vučić ostavlja posledice na mentalno zdravlje nacije. Dodajmo tome strah od građevina koje mogu da nam padnu na glavu, brutalne prizore prebijanja i hapšenja građana, strah od gubitka posla i dobijamo savršenu oluju koja ostavlja trajne psihičke posledice. “Represija jeste psihičko zlostavljanje”, kaže Tamara Džamonja, psihološkinja i profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Gavrila Andrića većina zna kao hroničara protesta u Srbiji. Međutim, u "Glasovima pobune" predstavljamo još jednu njegovu stranu. Gavrilo je čovek koji ne posmatra pobunu nemo, već u njoj učestvuje, beležeći je foto-aparatom. Uz to, na ulicu izlazi pre svega kao čovek, vođen najvišim moralnim principima na koje bi mogli da se ugledaju i medijski profesionalci.

Neka od pitanja na koja odgovara profesor Nenad Nikolić su: Kako studenti danas gledaju na pesnike srpskog romantizma (Đuru Jakšića, Branka Radičevića) i kako kod mladih ljudi probuditi zanimanje za pesništvo? Kako čitati i tumačiti romantičarske pesnike, odnosno kako tumačiti tumačenja? Da li postoje granice tumačenja i kako razdvojiti proizvoljnost i legitimno tumačenje? Kome "pripada" dubrovačka književnost i da li je to bitno? Da li granice samo ograničavaju, ili su granice nužna čoveka potreba? Najzad, nasleđe je uvek samo mogućnost dok se, na neki način, kroz novo čitanje, novo razumevanje i novo tumačenje - ne ostvari u drugom obliku.

U ovoj epizodu Glasova pobune za Intervju Vremena, Zoran Kesić govori o tome da li su se stekli uslovi da njegova emisija “24 minuta” pređe na RTS, zašto se radovao kada su njegove američke kolege uklanjane sa TV stanica, ali i o tome kako kroz humor voleti svoju zemlju, kakva god da je.

Ova epizoda Intervjua Vremena nosi podnaslov “Glasovi razuma”. Sagovornica nam je direktorka Nacionalnog konventa za EU Bojana Selaković, u javnosti poznata po uravnoteženom pristupu temi EU integracija. U ovom razgovoru, ona iznosi kritike na račun aktuelne EU administracije, ali ujedno objašnjava i zašto je to najracionalniji put za Srbiju.

"Otapanje gospodara" film je o Njegošu koji nije Njegoš, a, opet, i jeste Njegoš. Ivan Salatlić je, po motivima Njegoševog života, snimio film o posustalog gospodarskoj moći, o vladaru koji je, istovremeno, i pesnik i visoki sveštenik, dakle o liku koji, po elementarnim podacima, odgovara Petru Petrovićui Njegošu, ali lik vladara, pesnika i sveštenika zove se Morlak i već po fizičkim odlikama ne odgovara slici koju imamo o Njegošu. Đuko, Morlakov sluga, drugi je glavni lik koji iz najveće moguće blizine, veoma razočaran, gleda kako se, pogođen bolešću (kao i Njegoš što je to bio), gospodar raspada. U tom odnosu gospodara i sluge plete se priča u ovom nesvakidašnjem filmu Ivana Salatića u kojem se dekonstruišu svi mogući stereotipi računajući i one koje imamo o Njegošu samom.

Sagovornica Glasova pobune Jelena Obućina ima redak dar da ono što društvo oseća artikuliše i pretoči u reči u svojim uvodnicima za Dnevnik Nove S. Kako izgleda otići sa "državnog posla" koji važi za siguran, ali ostati lojalan sebi, kako zaista izgleda kad novinar biva odstranjen iz redakcije jer je radio svoj posao, koliki su lični ulozi u igri, govori za Intervju Vremena.

Veran Matić je u novinarstvu od 1984. godine. U ovoj epizodi “Glasova pobune” govori o tome kako je izgledala njegova navodna “saradnja” sa Aleksandrom Vučićem, kako je izgledalo osvajati medijske slobode pred raspad SFRJ, boriti se za slobodu govora pod Miloševićem, a onda opet biti meta u autokratskom režimu A. Vučića.

U trećoj epizodi serijala Intervju Vremena — Glasovi pobune, sagovornik Jovane Gligorijević je Predrag Voštinić, aktivista. Saznajte kako izgleda živeti borbu, ali i od čega žive aktivisti, kako održavati vatru u sebi i zašto je važno okružiti se pravim ljudima kad vrisneš protiv nepravde, a ipak ostaneš u manjini.

Izvorna postava podkasta Ova situacija i junaci budućih filmova Centra za duštveno ono nešto, predsednik Bodrožić, Sloba Georgijev i Filip Švarm su ponovo na okupu. Razmatraju neverovatne zaplene narkotika u Srbiji i Makedoniji i pitaju se ko koga tu namešta, zašto naprednjaci o tome ne pričaju i da li je možda reč o izvesnom javno-privatnom parterstvu?Komentarišu i bombašku kampanju po ulicama Beograda i pitaju se šta li radi UKP dok padaju bombe na popularne naprednjačke kafane.Na ovom linku možete podržati podkast "Ova situacija":https://buymeacoffee.com/vremepodkastGledajte, slušajte i delite.

Pre 28 godina u Sarajevu se dogodila istorija: tog februara 1998. Đorđe Balašević održao je prvi posleratni koncert u ranjenom gradu. Teofil Pančić bio je na licu mesta, a mi donosimo njegovu reportažu odande. Jedan drugi februar, 19.02.2021. doneo nam je gubitak: umro je Đole. I opet, in memoriam mu je pisao Teofil. A mi podsećamo i na taj tekst.

U drugoj epizodi Intervjua Vremena - Glasovi pobune, naš sagovornik je profesor Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu Vukašin Slavković. Zašto je sam išao peške od Kragujevca do Novog Sada, kako je postao jedini profesor kom je Slobodni univerzitet izglasao nepoverenje, šta ćemo ako “ovo” potraje i otkud to da mu je stiglo rešenje o zatvoru zbog prekršaja za koji je kazna 5000 dinara, poslušajte u razgovoru koji je vodila Jovana Gligorijević.

Književnih nagrada je danas toliko da je prava misterija šta se tim nagradama nagrađuje, jer godinama već srpska je savremena književnost u dubokoj krizi. Miloš Živković podseća da se kriza ogleda kako na formalnom planu (nema jezičko-romanesknih eksperimenata) tako i u izboru tema jer, stiče se utisak, pisci nemaju smelosti da zagrizu u velike i složene teme. Utoliko je broj književnih nagrada obrnuto srazmeran kvalitetu srpske književne scene. Kroz konkretnu analizu romana koji su ušli u najuži izbor NIN-ove nagrade, kao i osvrt na nagradu "Beogradski pobednik", ali i kroz uopštavanje ovih tema, Živković, Čakarević i Milenković nastoje da dotaknu uzroke ove čudne i nevesele pojave.

Prošle nedelje svedočili smo još jednom sukobu "partizana" i "četnika" na uglu beogradskih ulica Simine i Knjeginje Ljubice. Tu je kolaboracionistički premijer Srbije Milan Nedić izvršio samoubistvo 4. februara 1946. U ovoj epizodi donosimo tekst u kom smo preneli izlaganje naše čuvene istoričarke Olivere Milosavljević, sa skupa na kom je iznela dokaze o nedvosmisleno kolaboracionističkoj prirodi Nedićeve vlade.

Pre godinu dana napustio nas je Teofil Pančić. U znak sećanja na njega, Ivan Milenković čita svoj tekst objavljen na vest da je Teofil preminuo.

U prvoj epizodi emisije Intervju Vremena, sa podnaslovom “Glasovi pobune”, sa glumicom Jelenom Stupljanin pričamo o onome što smo kao pobunjeno društvo prošli, čega smo se bojali i koji je cilj ka kom idemo.

Januar 1997. bio je mučan i hladan. Protesti zbog krađe lokalnih izbora bili su u punom jeku. Sedam dana, policija je sprečavala studente da prođu kroz Kolarčevu ulicu. A onda je patrijarh Pavle rešio da Beogradom prođe svetosavska litija, koja, inače, ne postoji. Pod pritiskom te odluke, u noći između 26. i 27. januara 1997. kordon se povukao, a “Vreme” je imalo reportera na licu mesta.

Sa Aleksandrom Šurbatovićem, jednim od nacenjenijih književnih urednika u Srbiji, glavnim i odgovornim uredniko izdavačke kuće "Blum" i piscem, razgovaramo o izuzetnoj izdavačkoj sceni u Srbij, o tome kako je Srbija uspela da dođe na peto mesto u svetu po broju izdatih knjiga po glavi stanovnika, zbog čega domaća književnost (uglavnom) tapka mesta, o politici književnih nagrada, o povlačenju države iz kulture (i posledicama), o razlici između urednika i pisca (koji urednik, da bi bio dobar pisac, mora imati dobrog urednika), te kako se, uopšte, i zbog čega postaje urednikom.

Danas ime Srđana Aleksića nije nepoznato nikome ko iole prati dešavanja u tzv. regionu. Mladić koji je stradao spašavajući život momku druge veroispovesti, heroj o kom se isprva malo znalo. U današnjoj epizodi donosimo dva teksta: jedan o snimanju filma o Aleksićevom herojstvu i drugi, o tome kako se mesto događaja suočava sa svojim ćutanjem o njemu.

Tema lustracije ponovo je aktuelna u Srbiji. Do ranih 2000-tih ova reč gotovo da nije korišćena, a onda je postala tema oko koje se lome koplja. Depata o njoj živi i danas. U ovoj epizodi donosimo izvode iz tekstova o lustraciji koje je Vreme objavljivalo u protekle dve decenije.

Godine 2016. održani su tek drugi, od mnogobrojnih naprednjačkih vanrednih parlamentarnih izbora. Tokom izborne kampanje, Slobodan Georigijev piše o mehanizmima krađe i uspostavljanja Vučićeve svemoći. Deset godina kasnije, ispostavlja se da je sve iz ovog teksta istina, iako je tada bilo nagađanje.

Kada je 15. januara 2000. godine došlo do pucnjave u holu hotela Interkontinental, svi su znali da je reč o kriminalnom obračunu. Malo ko je slutio da je te noći karijeru završio Željko Ražnatović Arkan, kriminalac, paravojni vođa, političar i poslastičar. O njegovoj dugoj i raznovrsnoj karijeri za “Vreme” je tog januara 2000. pisao Miloš Vasić.

O filmu Karmadona za koji je Aleksandar Radivojević napisao scenario i koji je režirao, već se puno govori iako on tek u martu ulazi u bioskope. Ali Karmadona je tek povod za razgovor o filmu kao umetnosti, o nevoljama domaćih filmadžija s obzirom na manevre vlasti koja ih ostavlja bez podrške, o žanru, o sukobu i otporu kao nužnim sastojcima radnje, ali i života, o tome, najzad, zbog čega se uopšte baviti umetnošću.

Dan Republike Srpske, 9. januar, ustanovljen je još 1992. godine. Međutim, najintrigantnija proslava ovog dana dogodila se 20 godina kasnije. Božidar Stanisavljević star 60 godina, u dvorani Borik, sakrio je, uoči proslave ovog dana, eksploziv, puške i još drugog naoružanja. U januaru 2012. Miloš vasić u Vremenu piše o tome.

Uprkos igri u naslovu nove emisije "Čitanje vremena" - "rekapitulacija" znači sažimanje, ali i ponovna predaja - sagovornici Dejan Atanacković, Marjan Čakarević i Ivan Milenković nisu ostavili previše sumnje u to da je režim Aleksandrea Vučića već pao, te da nas u narednoj godini čeka tehničko dovršenje onoga što je započeto 2024. godine išto se proteglo kroz čitavu 2025. godinu. Dakle, rekapitulacija 2025. godine svodi se na upornu borbu studenata i građana za slobodu, uz izvesne dileme koje je Atanacković otvorio: da li je i ekstremnim desničarima mesto u istoj koloni u kojoj se nalaze i studenti? Ili, drugim rečima: koji su principi na kojima će se, iz osnova, graditi srpsko društvo srušeno do temelja?Pored ostalih tema sagovornici su problematizovali mesto umetnika i intelektualca u politici, a deo razgovora posvećen je i novoj knjizi Dejana Atanackovića "Tajni roman Gorana Grolovića".

Novogodišnje poslanice nekadašnjeg glavnog urednika Vremena Dragoljuba Žarkovića bile su tradicionalno svojevrsna remek dela. Ova, objavljena 31. decembra 2016. godine umnogome je i više od toga. Poslušajte kako je Žaretov briljantni novinarski um još pre skoro deset godina predvideo dešavanja na društvenoj i političkoj sceni Srbije koja su obeležila godine za nama.

Zagorka Dolovac je republički javni tužilac od 2010. godine. Oduvek je kontroverzna i neupadljiva, a Tanja Tagirov o tome piše za "Vreme" 2015. godine, u vreme njenog prvog reizbora.

Posle oktobarskog preokreta, decembarski izbori bili su politička potvrda promena. U izdanju nedeljnika Vreme iz 28. decembra 2000. Stojan Cerović u redovnoj kolumni "Stanje stvari" objašnjava šta takva većina znači, da demokratija tek počinje kad krene dogovor, kompromis i disciplina vlasti i da je najvažnije da se u tom procesu niko ne sapliće.

Prvi slobodni i demokratski izbori u Srbiji održani su 23. decembra 2000. godine. Tim povodom, Vreme u broju koji se na kioscima našao pet dana kasnije piše o rezultatima izbora, drugom padu Miloševićeve Socijalističke partije Srbije i pobede ujedinjene opozicije.

Za predstavnika Srbije na Bijenalu umetnosti u Veneciji 2026. godine izabran je slikar Predrag Đaković s projektom „Preko Golgote do Vaskrsa“. Najblaže rečeno izbor je problematičan. Nešto oštorije formulisano: izbor je skandalozan. Zbog čega? O tome smo razgovarali sa slikarem Urošem Đurićem. Pošto je u najkraćem ocrtao istoriju i važnost Venecijanskog bijenala, te podsetio na zapažene priloge srpskih umetnika, Đurić je doveo u pitanje izbor Đakovića kako zbog anonimnosti (što u redovima likovnih umetnika nije vrlina), tako i zbog anahronosti projekta. Razgovor se, potom, račva u nekoliko pravaca, počev od (ne)vidljivosti srpskih umetnika u Evropi i svetu, preko razgovora o tržištu umetničkim delima, do uloge države u kulturi (i obratno).

U Parizu, 14. decembra 1995. zvanično je potpisan Dejtonski sporazum. Tim povodom, Vreme u broju 269. od 18. decembra iste godine piše o svim detaljima novouspostavljenog mira, od toga u kakvom su stanju ekonomija, saobraćaj i telekomunikacije među do tada zaraćenim stranama, do toga kako je izgledao Pariz tog dana, te šta se jelo i pilo nakon potpisanog mira.

Da li je i kako Tužilaštvo uskrslo iz mrtvih? Preti li građanima Srbije energetski šok i sankcije? Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja sedenja na dve stolice? Zašto Srbija nikog više ne zanima, pa ni Crnu Goru?Na ovo linku možete podržiati podkast "Ova situacija":https://buymeacoffee.com/vremepodkastGledajte, slušajte i delite.

U novoj epizodi najgledanijeg političkog podkasta lider Georgijev, predsednik Bodrožić i glas naroda Švarm analiziraju odlazak Željka Obradovića iz Partizana, razloge tog čina, kao i potencijalne poslednice.Iskusni trojac razmatra svakodnevno poništavanje ustavno-pravnog poretka, ludnicu na nedavno održanim lokalnim izborima i cirkus koji pravi ministar Selaković. Na ovo linku možete podržiati podkast "Ova situacija":https://buymeacoffee.com/vremepodkastGledajte, slušajte i delite.