U raljama osećanja

O ADHD-u, odnosno poremećaju pažnje sa hiperaktivnošću, razgovarale smo sa psihijatricom Vanjom Mandić Maravić i psihološkinjom Snežanom Mrvić iz Instituta za mentalno zdravlje. Razgovarale smo o statusu ovog poremećaja u medicini u Srbiji danas, o njegovoj prirodi i ispoljavanju, kako u detinjstvu, tako i u odraslom dobu, kao i o njegovom tretmanu. Razgovarale smo i o trendu njegove samodijagnostike, često pogrešne, i o tome šta bismo umesto toga mogli konstruktivno da uradimo za sebe.

Može li ljubav da traje? Otvorili smo ovo pitanje osvrćući se na istoimenu knjigu psihoanalitičara Stivena Mičela. Da li je gubitak strasti i uzbuđenja u dugim vezama prirodna posledica ljubavi koja traje ili mi imamo aktivnu ulogu u tome? Zbog čega toliko ulažemo u kreiranje konstrukata predvidivosti i sigurnosti od naših partera, naših odnosa i sebe samih? Mora li izvor uzbuđenja biti odvojen od izvora sigurnosti ili postoji teži način koji možda krije odgovor na pitanje koje otvaramo? U potrazi za odgovorima okrenuli smo se i seriji "Scenes from a marriage", taman da vas podstaknemo da gledate, ako već niste, jer ima spojlera :). Razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Anom Perović.

Gde je uloga psihologije i psihologa u razumevanju stresa na radnom mestu i može li da nam pomogne? Kako da razumemo izvore stresa na poslu i mehnizme kojim ga održavamo? Šta možemo da uradimo da na poslu ne budemo većinu vremena u stanju uzbune? Šta je, zapravo, pregorevanje i kako možemo da ga preveniramo? O ovim i mnogim drugim zanimljivim pitanjima o našim emotivnim mukama na radnom mestu i potencijalnim rešenjima za iste, razgovarali smo sa psihologom i psihoterapeutom Vladimirom Borovnicom.

Razgovarale smo o tome kroz šta sve prolazimo kad smo bolesni, o tome šta nam je tada potrebno da nas u emotivnom smislu poneguje i koliko lekovito može da bude kada je neko samo prisutan, sa uvažavanjem i nežnošću, posebno lekovito kada je taj neko lekar koji nas leči. Naša sagovornica bila je psihološkinja i psihoterapeutkinja Marija Kulović, autorka knjige “Lekovitost - kako pomoći pacijentu da ozdravi: psihološki priručnik za lekare i pacijente”.

Trudnoća i rođenje deteta su dragocena i verovatno nezamenjiva iskustva. Za neke od nas, ta iskustva, osim toga što su prelepa, donose i mnogo toga izazivnog i teško podnošljivog. U ovoj epizodi probale smo da osvestimo barem nešto od tog iskustva što je teško podnošljivo i da o tome glasno i bez cenzure razgovaramo. Naša sagovornica bila je Slađana Đorđević, psihološkinja i psihoterapeutkinja.

Više od pola godine nakon pada natrešnice železničke stanice u Novom Sadu i početka studentskih protesta reflektujemo nad tim kako smo dok donosimo odluke o tome kako ćemo delovati kao politička bića - bića koja žive u zajednici i učestvuju u njenom funkcionisanju. Razgovarali smo o moralnom razmišljanju i njegovom razvoju i o tome kako društvo u kome živimo na njega utiče. Razgovarali smo o tome koliko je moralno odlučivanje daleko teže nego što se nekad čini, o celom paketu osećanja koji ga prate, od straha do krivice. Probali smo da nađemo razumevanje i za sebe i za druge, posebno za one koje doživljavamo kao različite od nas. Moji sagovornici bili su Jelena Vidić, psihoškinja i psihoterapeutkinja, docentkinja na FMK i Aleksandar Baucal, psiholog i profesor na Filozofksom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

O raskidu, o tome šta se sve prekida i završava, šta sve gubimo i kako nam je u svim teškim osećanjima koja nas tada preplavljuju na smenu, razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoaterpeutkinjo Anom Perović.

Simak tribine "U raljama nedostižnog - nikad dovoljno dobri" povodom 7. rodjendana emisije "U raljama osećanja". Razgovarali smo o tome kako je živeti sa doživljajem da ovakvi kakvi smo nismo dovoljno dobri za život, da je on za nas možda pretežak i da se ponekad čini da nije ni vredno truditi se. Pokušali smo da razumemo koliko to može biti teško, kako da razumemo taj doživljaj i kako da probamo o njemu drugaije da mislimo. Probali smo da ponudimo i alternativu doživljaja bezvrednosti i bespomoćnosti koja ostavlja prostor za rast. Osvrnuli smo se na to i kako sa tog mesta postupamo prema sebi i prema drugima, na to zašto je važno da "samo nežno prema sebi" ne bude nežno samo prema sebi i šta se dešava kada izgubimo kritički osvrt na sebe i svoja postignuća i kako se to može reflektovati na roditeljstvo. Na tribini govorili psihoškinja i psihoanalitičarka Anka Marjanović Radonjić, psihoškinja i psihoterapeutkinja Jenela Vidić i psiholog Vladimir Borovnica.

Nastavak priče o životu i borbi u autoritarnom režimu poput ovog u kome živimo. Padom nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra ove godine i događajima koji su usledili, probušeni su naši bablovi u kojima smo nekako uspevali da održimo iluziju normalnog života u kome smo, barem mi i naši najbliži, slobodni i bezbedni. O tome kako da izađemo iz začaranog kruga represije i straha i naučene bespomoćnosti i nastavimo da se borimo razgovaramo sa psiholozima i profesorima na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Aleksandrom Baucelom i Tamarom Džamonjom Ignjatović i studentom Fakulteta političkih nauka i aktivistom Pavlem Cicvarićem.

Ova epizoda snimljena je uživo na Festivalu mentalnog zdravlja u Pančevu. Razgovarali smo o seksulanosti, o tome da li biramo da budemo strejt ili gej, da li je seksualnost naša stalna ili promenljiva karakteristika. Razgovarali smo i o tome da li se i na koji način menja odnos društva prema seksualnosti muškaraca i žena, posebno prema onoj koja izlazi iz normativih mejnstrim okvira. Razgovarali smo o stigmi, o prihvatanju, o duboko pogrešnim idejama i praksama u društvu, ali i o tome da se kao društvo ipak malo (sporo i nedovoljno) menjamo na bolje. Naše sagovornice bile su psihološkinje Jelena Vidić i Doris Rafajlovski Đurmez.

O tome kako na nas kao pojedince utiče život u autoritarnom sistemu, koje faktore rizika po mentalnog zdravlje nosi, koje su to specifičnosti ovog našeg režima i koliko one otežavaju ili olakšavaju nošenje sa istim i u čemu leži prostor za promenu i optimizam, razgovarali smo sa Ivanom Jakšić, psihološkinjom i docentkinjom na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i Aleksandrom Baucalom, psihologom i profesorom na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakuteta Univerziteta u Beogradu.

O tome kako je biti u raljama zdravstvenog sistemaod momenta kad nas nešto zaboli do momenta dobijanja dijagnoze i terapije i kasnije u procesu lečenja, o tome koji su sve izazovi i problemi na koje nailazimo, šta su naša prava a šta "obaveze", šta može biti od pomoći, kako da ne skliznemo u bespomoćnost i zadržimo osećaj kontrole koliko je to moguće sa Nadeždom Pejović, Elenom Kuzmanović i Aleksandrom Mitrović.

Sa Nadeždom Pejovć, osnivačicom i predsednicom udruženja Porfirija Srbija i psihoterapeutkinjom i psihološkinjom Aleksandrom Mitrović razgovarala sam o tome kako je živeti sa hroničnim bolestima i retkim bolestima koje ti narušavaju kvalitet života, na koje sve izazove nailaze osobe sa hroničnom/retkom bolešću i zbog čega je život tada posebno težak. Probale smo da razumemo i kako odgovor naše bliže i šire okoline pomaže ili otežava nošenje sa bolešću i prilagođavanje na istu. Na posletku, razgovarale smo o tome koliko je važno umrežavanje i udruživanje ljudi sa istim problemom i na koje sve načine to donosi podršku, osnaživanje i ohrabrenje.

Šta je anksioznost? Šta su fobije? Šta su napadi panike? O tome kako da razumemo ova osećanja i stanja, kako način na koji razmišljamo utiče na održavanje ili menjanje ovih osećanja razgovarali smo sa psihologom i rebt&kbt terapeutom Nikolom Petrović. * nalov epizode inspirisan naslovom knjige na ovu temu koju toplo preporučujem: "Bez straha o strahu, panici i fobiji" Vladan Starčević

Sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Elenom Kuzmanović razgovarali smo o krizi srednjih godina, o još jednoj razvojnoj krizi kroz koju moramo da prođemo, o tome zašto je normalna, na koje je sve načine izazovna, ali i o tome kako sa krizom da se nosimo uz osvrt na sve one fenomalne aspekte ovog životnog doba.

O dečjim strahovima, o tome zašto su normalni, koji strahovi su karakteristični za koju fazu detetovog razvoja, kako da pomognemo deci da se nose sa svojim strahovima i kako da naučimo da se mi kao roditelji sa njima nosimo razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Oljom Borovnicom.

O tome kako je izgubiti posao, kako je tražiti nov i možda biti odbijen puno puta, o dozivljaju poraza, o strahu, o bespomocnosti, ali i ohrabrenju i o tome šta sve možemo da uradimo da pomognemo seni sa psiholoshkinjom, psihoterapeutkinjom i HR ekspertkinjom Nevenom Radovanović.

Povodom proslave 6 godina emisije odražana je tribina na temu "Psihoterapija - između prihvatanja i promene". Učesnice u tribini bile su psihološkinje i psihoterapeutkinje Doris Rafajlovski, Ivana Vukmirica Baćanović, Jelena Vidić i Sanda Stanković, moderatorka je psihološkinja i psihoterapeutkinja Đurđa Timotijević.

O pornografiji kao seksualnom obrazovanju, o pornografiji kao diskursu, o pornogrfiji kao samoregulaciji, o pornografiji u odnosu. Razgovarali smo o tome na koji način pornografija oblikuje naše razumevanje seksa, seksualnosti, rodnih uloga, ranjivosti i moći i kako može uticati na naše partnerke odnose. Naša gošća bila je psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Perović.

Razgovarali smo o fizičkom kažnjavanju dece, o tome zbog čega je pogrešno i na koje sve načine potencijalno destruktivno i opasno, ne samo za dete već i za roditeje i društvo u celini. Razgovarali smo i o tome kako da razumemo i sebe i sve što nam se danas možda dešava kao posledica ovakvog iskustva, ali i kako da probamo da razumemo te naše roditelje i kako da konačno zaustavimo krug nasilja u porodici. Moji sagovornici bili su Aleksandar Baucal, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odeljenje za psihologiju, katedra za razvojnu psihologiju, Olja Borovnica, psihološkinja i psihoterapeutkinja specijalizovana za rad sa decom i Tijana Mirović, psihološkinja i psihoterapeutkinja.

O tome kako na decu može uticati disfunkcionalna porodična dinamika, da li ravod za decu mora biti traumatičan i zašto ne mora, kako na decu razvod može uticati, kroz koja osećanja i teškoće mogu prolaziti, kako mi kao roditelji što bolje da ih razumemo i kako da se postaramo da razvod za njih prođe što bezbolnije razgovarali smo sa psihološkinjom i psihterapeutkinjom Ivanom Vukmiricom Baćanović.

O tome šta su empatija i saosećanje, u kojoj su vezi empatija prema drugima i sposobnost da čujemo i pobrinemo se za sebe, zašto su u empatiji važne granice, šta može da remeti empatiju u odnosima a kako da je gajimo razgovarali smo sa psihološkinjom Doris Rafajlovski.

Razgovarali smo o tome šta znači da telo pamti. Pričali smo o nervnom sistemu, disanju, pobuđenosti, obamrlosti i kakve sve to ima veze sa našim osećanjima i načinu na koji mislimo, osećamo i živimo. Razgovarali smo i tome da telo ne pamti samo traume već i resurse i kako da ih jačamo. Naša sagovornica bila je Slađana Đorđević, psihološkinja i psihoterapeutkinja.

O tome kako da živimo sa činjenicom da se nepravedni, pogrešni, nezamislivi i tragični dogadjaji mogu desiti uvek i svakome, kako da se nosimo sa strahom, ali i drugim teskobnim osećanjima i mislima koje naviru u stanjima psihološke destabilizacije (lične i kolektivne) razgovaraćemo sa psiholozima i psihoterapeutima Anom Perović, Doris Rafajlovski i Vladimirom Borovnicom.

O tome zašto je ponekad donošenje odluke tako teško, zašto smo ponekad preplavljeni strahom koji nas parališe, koja sve nerealna očekivanja od sebe i života možda imamo kada donosimo odluke, zašto nam je teško da preuzmemo odgovornost i zašto se ona uvek isplati razgovarali smo sa psihološkinjom Doris Rafajlovski.

O pamćenju, sećanju i zaboravljanju, o sličnostima između ličnog i kolektivnog sećanja, o nesavršenostima pamćenja i greškama koje pravimo kao i o tome da li je zaboravljanje slabost ili baš naprotiv i koja je funkcija zaboravljanja razgovarali smo sa Iris Žeželj, psiholškinjom i profesorkom na Filozofskom Fakultetu u Beogradu.

Nastavak priče o rezilijentnosti, o tome kako da naučimo da se (bolje) emotivno regulišemo kada nas nešto izbaci iz šina, kako da radimo na jačanju tih mehanizama i koja je uloga empatije u tom procesu razgovaramo sa psihološkinjom i paihoterapeutkinjom Slađanom Đorđević.

Razgvarali smo o emotivnoj bezbednosti u ljubavnim odnosima - kakav je to doživljaj kada se sa svojim partnerom/partnerkom osećamo sigurno i bezbedno, a kako izgleda kada to nije slučaj, od čega sve zavisi doživljaj bezbednoati, kako da naučimo da prepoznamo da se u odnosu osećamo ugroženo, ali i kako da negujemo emotivnu bezbednost u odnosima u kojima je to moguće. O tome kako da trazimo ljubav tamo gde je bezbedno i negujemo bezbednost tamo gde ta ljubav to zasluzuje, razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoterapeutkiniom Anom Perović.

O različitim stilovima roditeljstva i efekta koji oni imaju na razvoj deteta i o tome od čega to sve zavisi, o greškama koje kao roditelji nekad pravimo, najčešće nesvesno i iz najbolje namere, o tome kako da nas kada to osvestimo ne preplavi krivica i kako i šta možemo da menjamo, razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom koja radi sa decom i njihovim roditeljima, Oljom Borovnicom. Osvrnuli smo se na jednu genijalnu, duhovitu, ali i brutalnu knjigu "How to Traumatize Your Children: 7 Proven Methods to Help You Screw Up Your Kids Deliberately and with Skill"

Novembarsko izdanje emisije u formi tribine povodom 5. rodjendana emisije U raljama osećanja. Razgovarali smo o usamljenosti, o tome da li je usamljenost moguće izbeći i treba li da je izbegavamo, o tome kako neki trendovi savremenog društva utiču na naše odnose i doživljaj usamljenosti, o tome šta se dešava sa usamljenosšću u odnosu i kako se preslikava na naš seksualni život. Učesnici tribine Anka Marjanović Radonjić, Ana Perović, Mia Popić i Dušan Jurić.

O tome šta je rezilijentnost, kako se formira i od čega zavisi i šta sve mogu biti naši resursi koji nas drže na okupu i kada je najteže, o tome da li snaga i rezilijentnost podrazuvemaju odsustvo ranjivosti ili baš suprotno razgovarali smo sa psihološkinjama i psihoterapeutkinjama Doris Rafajlovski i Miom Popić.

O tome šta jeste a šta nije narcizam, kako možemo da ga objasnimo, kako da ga razumemo i prepoznamo kako u drugima tako i u nama samima razgovarali smo sa psihologom i psihoterapeutom Vladimirom Borovnicom.

Može li se trauma jedne generacije preneti na njene potomke? Da li posledice traume koje smo preživeli možemo preneti na svoju decu ili unuke i na koji način? Kako da prepoznamo kod sebe efekte transgeneracijske traume i koji je način rada sa ovom vrstom problema neka su od pitanja o kojima smo razgovarali sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Bojanom Obradović.

Danas, kada smo počeli da osvajano nove slobode i ravnopravnosti, koliko nam je izazovno da se snađemo i opstanemo u tradicionalno shvacenim romantičnim monogamnim odnosima. Da li su nam potrebni novi okviri da se volimo ili je možda dovoljno da preispitamo stare, zaptiamo se šta mi želimo i kako to sa svojim partnerima u postojećim okvirima ostvarimo? Naša gošća bila je psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Perović.

O roditeljskom stresu koji nastaje kada dete dođe na svet, o tome da li je uvek sve do nas, postoje li "teška deca", koliko zavisi od temperamenta deteta i kojim sve svojim osobinama dete doprinosi tenziji, o tome šta mi možemo da uradimo, kako da sebe rasteretimo i pomognemo sebi da se nosimo sa stresom i kako da pomognemo detetu da uči da se reguliše. Naša gošća bila je psihološkinja i psihoterapeutkinja Olga Borovnica.

O tome kako se osećamo mesec dana pred izbore, kako da razumemo sebe ako smo rezignirani i pesimistični i pasivni, ali i o tome kako da se izborimo sa tim osećanjima i pokrenemo se na akciju. Razgovarale smo i o predrasudama i zakrivljenostima u mišljenju koje nam otežavaju proces donošenja odluke i o tome kako da im doskočimo. Razgovarale smo malo i o tome šta sve utiče na naš izbor i koliko doprinose predizborne kampanje. Naša gošća bila je Iris Žeželj, psihološkinja i profesorka na katedri za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

O upotrebi i svim benefitima koje donose lekovi u tretmanu emotivnih problema i poremećaja, o najčešćim mitovima i zabludama, ali i o njihovoj zloupotrebi razgovarali smo sa Sašom Čelojević, specijalistom psihijatrije i psihoterapeutom pod supervizijom.

O tome šta je perfekcionizam i kako nastaje, šta je emotivna cena koju plaćamo ako živimo sa zabranom na grešku i težnjom ka previsokim i rigidnim standardima i šta je to što možemo da uradimo da malo olabavimo i olakšamo sebi život razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Ksenijom Perišić.

O tome šta je prokrastinacija i šta to sve odlažemo, šta se nalazi kada zagrebemo ispod i koji psihološki procesi mogu stajati u pozadini odlaganja, kao i o tome kako da probamo da prestanemo da prokrastiniramo i živimo sada odmah razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Miom Popić.

O tome šta je emocionalno zanemarivanje tokom odrastanja, kako se ono reflektuje u našim životima kad odrastemo, na koje sve načine sami sebe umemo da zanemarujemo i kako to da promenimo i naučimo da sami sebe emotivno zbrinemo, razgovarali smo sa Slađanom Đorđević, psihološkinjom i psihoterapeutkinjom.

O tome zašto su poremećaji ishrane, zapravo, samo vrh ledenog brega emotivnih problema i poremećaja koji najčešće traju godinama unazad. Razgovarali smo o tome zašto je nekad teško prepoznati simprome, zašto je teško motivisati osobe sa ovim problemim da počnu lečenje i koji su sve izazovi u tom procesu, ali i šta je put ka izlečenju. Naši sagovornici bili su Marija Đurović, specijalista psihijatrije i Vladimir Borovnica, klinički psiholog i psihoterapeut, oboje već dugi niz godina rade sa osobama sa poremećajem ishrane u bolnici za psihijatriju KBC Dragiša Mišović.

O tome šta je objektifikacija tela, kako do nje nastaje i u čemu se sve ogleda. i zašto je nekad odcepljivanje od telesnog strategija koja nas je sačuvala, kakve posledice to sve može da ima po mentalno zdravlje, ali i o tome kako da se vratimo sebi u svome telu, razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Slađanom Đorđević.

O tome šta je asertivnost i zašto nam je nekada jako teško da budemo asertivni i možemo li u tome da napredujemo i menjamo se, razgovaraćemo sa psihološknjom i psihoterapeutkinjom Miom Popić.

O tome šta su teorije zavere i kako da ih razumemo, zašto smo svi pomalo teoretičari zavere i koja osećanja nas čine podložnijim da im se priklonimo, ali i šta je njihova cena na duge staze, i na kraju, kako da probamo da im se suprostavimo, razgovarali smo sa Iris Žeželj, psihološkinjom, profesorkom na katedri za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.