Dramski program - Knjiga na radiju

Ponekad nije lako biti mlad. Ali gotovo uvek postoji neko ko će te saslušati, kome je važno šta imaš da kažeš i ko će želeti da pomogne. Čovek nije ostrvo, ne može i ne treba sam. „Slušaj, u redu je i ako se složiš i ako se ne složiš sa mnom. Sve je sasvim u redu.“ Ukoliko trpiš nasilje ili imaš potrebu da razgovaraš, SOS telefoni za decu i mlade u Srbiji pružaju besplatnu, anonimnu i poverljivu podršku 24/7. Nacionalna dečija linija: 116 111 (poziv je besplatan) Sigurni chat: Dostupan na sajtu nadadel.rs svakog dana od 18 do 22 časa. SOS telefon za prevenciju suicida: 011 7777 000. Glumci u 3. epizodi: Ivan Petrušinski, Isidora Vlček, Aleksa Jovčić, Aleksandra Pavlović Muzička urednica: Mirjana Rastović Ton majstori: Aleksander Sivč i Maja Pištalović Dramaturškinja i urednica: Divna Stojanov

Ponekad nije lako biti mlad. Ali gotovo uvek postoji neko ko će te saslušati, kome je važno šta imaš da kažeš i ko će želeti da pomogne. Čovek nije ostrvo, ne može i ne treba sam. „Slušaj, u redu je i ako se složiš i ako se ne složiš sa mnom. Sve je sasvim u redu.“ Ukoliko trpiš nasilje ili imaš potrebu da razgovaraš, SOS telefoni za decu i mlade u Srbiji pružaju besplatnu, anonimnu i poverljivu podršku 24/7. Nacionalna dečija linija: 116 111 (poziv je besplatan) Sigurni chat: Dostupan na sajtu nadadel.rs svakog dana od 18 do 22 časa. SOS telefon za prevenciju suicida: 011 7777 000. Glumci u 2. epizodi: Ivan Petrušinski, Strahinja Puškarević, Doroteja Vuković Muzička urednica: Mirjana Rastović Ton majstori: Aleksander Sivč i Maja Pištalović Dramaturškinja i urednica: Divna Stojanov

Ponekad nije lako biti mlad. Ali gotovo uvek postoji neko ko će te saslušati, kome je važno šta imaš da kažeš i ko će želeti da pomogne. Čovek nije ostrvo, ne može i ne treba sam. „Slušaj, u redu je i ako se složiš i ako se ne složiš sa mnom. Sve je sasvim u redu.“ Ukoliko trpiš nasilje ili imaš potrebu da razgovaraš, SOS telefoni za decu i mlade u Srbiji pružaju besplatnu, anonimnu i poverljivu podršku 24/7. Nacionalna dečija linija: 116 111 (poziv je besplatan) Sigurni chat: Dostupan na sajtu nadadel.rs svakog dana od 18 do 22 časa. SOS telefon za prevenciju suicida: 011 7777 000. Glumci u 1. epizodi: Aleksandra Pavlović, Aleksa Jovčić, Isidora Vlček Muzička urednica: Mirjana Rastović Ton majstori: Aleksander Sivč i Maja Pištalović Dramaturškinja i urednica: Divna Stojanov

„Glavna junakinja Barbara, nije Indijana Džouns, ali je kao mlađa sestra Lare Kroft i Dejne Skali, koja pritom ima balkanski inat i akademsku diplomu. Ona se suočava s najgorim košmarom, mitskim bićem iz srpske predhrišćanske mitologije, Todorovim jahačem i prolazi kroz transformaciju od marginalizovane naučnice do prave heroine, otkrivajući da možda nije samo običan čovek, već da u rukavu ima i malo parapsihološke "supermoći". Za sve ljubitelje misterije, fantastike, akcije, domaće mitologije i humora, koji zna da se podsmehne i sopstvenim likovima, ovo je kao spoj Dosijea X, Da Vinčijevog koda i Mračnih tajni Srbije.“– kaže za dramski program autorka romana Ira Stupar.

Radio drama u produkciji Radio Novog Sada.

Glavni junak umetničke bajke „Zelenbabini darovi“, dečak Mika, vođen željom da spase svet prolazi kroz čudesne svetove i neobična iskušenja. Svaki motivisan svojim željama, Mika i njegov saputnik Zaviša zatiču se u službi kod Zelenbabe, starice velike moći i tajanstvenog porekla. Od stvorenja iz slovenske mitologije, preko hirovite Zelenbabe i njenih saveznika, do strašnog Vodenjaka, junaci će pokušati da dokažu da zaslužuju tajanstvene poklone Zelenbabe. Roman i audio knjiga govore o sticanju vrlina, ističu lepotu igre i na maštovit i duhovit način naglašavaju važnost prijateljstva.

MOKOŠ: Hitajte sad, moji zmajeviti Mrakane ćete razgneviti. Znate šta valja činiti Mnoge hrabre objediniti. Znajte, bogovi će vam gorko zavideti Zbog onoga što će na bojištu videti. Jer u smrti hrabroj veća je slava No biti obična besmrtna glava. PREMAŠILI SMO 80 000 SLUŠANjA! Napomena: SLUŠATI PREKO SLUŠALICA! Za najnovije informacije u vezi sa radio dramskim serijalom „Kosingas“ posetite našu Fejsbuk stranicu „Kosingas – RTV“.

"Sve se dešava s razlogom. Sve slučajnosti su znakovi pokraj puta, a što je čovek mudriji, više ih prepoznaje i može lakše da putuje kroz život." Napomena: SLUŠATI PREKO SLUŠALICA! Za najnovije informacije u vezi sa radio dramskim serijalom „Kosingas“ posetite našu Fejsbuk stranicu „Kosingas – RTV“.

Stefan Tićmi (Mitić, 1992) piše za decu i odrasle. Prvi je preveo poeziju na znakovni jezik, prilagođenu gluvim i nagluvim osobama, zahvaljujući Udruženju gluvih i nagluvih u Nišu. Njegova knjiga „Kaput od mahovine” uvrštena je među 200 najboljih svetskih knjiga za decu 2021. godine. Poetski roman ,,Ja sam Akiko” nagrađena je nagradom „Politikinog zabavnika” i plaketom “Dječja knjiga godine” na Međunarodnom festivalu Trg od knjige u Herceg Novom.

Jasminka Petrović (1960) jedna je od naših najuspešnijih i najnagrađivanijih spisateljica za decu i mlade. Njena zbirka priča „100 lica stolica“ 2021. godine dobila je nagradu „Neven“ za najbolje delo iz oblasti beletristike za decu i mlade. Priče govore o različitim vrstama stolica, njihovim sudbinama i namenama. Jasminka Petrović u knjizi piše: „Stolica je toliko prisutna u našim životima da je gotovo i ne primećujemo“. Kako bismo ih primetili i kako bismo razvijali maštu posmatrajući jedan sasvim običan predmet, nastao je ovaj intermeco. Takođe, kako kaže spisateljica: Bajke ne mogu promeniti svet, ali oni koji ih čitaju mogu. Nadamo se da će i oni koji ih budu slušali.

Jasminka Petrović (1960) je jedna od naših najuspešnijih i najnagrađivanijih spisateljica za decu i mlade. Njene knjige prevedene su na dvadeset pet jezika, a neke od njih su i dramatizovane u pozorištima za decu širom Evrope. Po njenom romanu snimnjen je film „Leto kada sam naučila da letim“. Inspiraciju pronalazi u razgovorima sa decom. Zbirka od 12 priča „Kaži teti dobar dan“ govori o ranom detinjstvu i družini vesele i na nestašluk uvek spremne dece.

Dušan Đurđev (1953) piše satiru i prozu i poeziju za mlade. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja za književnost, a do nedavno je bio direktor Međunarodnog centra književnosti za decu – Zmajeve dečje igre. Zbirka minijatura „O babama i žabama“ sačinjena je od paradoksa, lirskih groteski, parabola i nesmislica, a namenjena je mladim, visprenim i radoznalim čitaocima spremnim za svojevrstan literarni safari.

Igor Kolarov (1973–2017) jedan je od najznačajnijih domaćih pisaca za decu i mlade. Dobitnik je mnogih nagrada na polju stvaralaštva za decu i po njegovom romanu „Agi i Ema“ snimljen je istoimeni film. Njegovo pisanje za decu odlikuje jedinstvenost, duhovitost, razigranost, toplina, saosećajnost, šarm... „Detinjstvo je poslednja prilika da popravimo svet i prva prilika da ga još bolje upropastimo.“, zapisao je Igor Kolarov.

Dejan Aleksić (1972) je naš književnik posebno afirmisan i nagrađivan u oblasti stvaralaštva za decu. Književna kritika ga smatra naslednikom Duška Radovića i Ljubivoja Ršumovića. Njegove pesme i priče odlikuju igre rečima, suprotstavljanje pojmova, personifikacija predmeta i pojava, humor, vrcavost, maštovitost. U knjizi „Koga se tiče kao žive priče“ odgovara na pitanje šta se dešava sa pričama kada se zatvore korice knjige.

Branko Stevanović (1966) je nagrađivan pisac za decu i odrasle, a pored pisanja i čitanja bavi se priređivačkim i prevodilačkim radom. Sa piscem Igorom Kolarovom priredio je izbor iz savremene srpske poezije za decu „E, baš to!“, a zbirka je postala lektira za drugi razred osnovne škole. Priče „Stanovnici mašte“ deo je knjige „Eto tako“ gde autor opisuje živote tajanstvenih junaka iz mašte.